DOLAZI NAM PROLEĆE...

prve radove u vrtu moramo obaviti pre lepog vremena

CVEĆE

SETVA LETNJEG CVEĆA

Pravo vreme za setvu letnjeg cveća je pred sam početak proleća. Važno je da se seme ravnomerno rasporedi. Sitno seme se u kesi pomeša sa peskom zbog lakšeg raspoređivanja. Semenke koje se ne mogu posuti na određeno, teško dostupno mesto, lakše će se posejati ako se stave u kesu sa vodom. Tada se makazama odseče vrh kese i tako sa vodom prolije seme na željeno mesto.

CVETNE LEJE KOJE NE MORATE ZALIVATI

Veliki problemu toku leta je zalivanje biljaka. Ipak ima biljaka koje su strukturom svojih listova prilagođene da imaju manje zahteva za vodom. Primer: sloj dlačica na listovima smanjuje isparavanje kod Potentile ili kudravca (Stachys).
Biljke sa sivim lišćem manje se zagrevaju i isparavaju manje vode. Primer su lavanda, ruzmarin, pelen (Artemisia), veronika, žalfija (Salvia), letnji jorgovan (Buddlea).
Takođe su pogodne biljke sa manjim listovima: majčina dušica, šlajer i biljke sa dubokim korenovim sistemom.

VREME SAĐENJA GLADIOLA

Da biste mogli da uživate u cvetovima gladiola od juna do septembra, treba ih zasaditi krajem aprila. Prilikom sađenja, staviti sloj šljunka za drenažu i kompost. Gladiole treba saditi na mestu koje je sunčano i zaštićeno od vetra.

PARTNERI IZ SNOVA: RUŽE I KLEMATIS

Klematis i ruže su izuzetni partneri iz više razoga. Prvi je redosled cvetanja. Ruže cvetaju prve, klematis sledi te izgleda kao da ruža duže cveta.
Najbolje je koristiti boje ruža i klematisa koje stvaraju kontrast. Ako je ruža svetlija, klematis bi trebao biti tamniji.
I klematis i ruže (puzavice) mogu da porastu i do 10 metara i sa tim obiljem cvetova vizuelni efekat je izuzetan.
Klematisi se mogu posaditi na svim površinama, čak i senovitim, a mogu da rastu i uz drveće.

ŽIVA OGRADA

N O V O:

PROREĐIVANJE

Da bi se brže oformila, živa ograda od žbunja se često sadi zbijeno. Sada je vreme da je proredite vađenjem pojedinih biljaka, jer će se nastale praznine popuniti novim izdancima.

SADNJA

Pre sadnje biljaka, treba iskopati rov dubine 50-60cm. Dubina može biti i nesto veća ukoliko se radi o siromašnijem zemljištu, kako bi se unelo nešto vise humusne zemlje. Širina zavisi od toga da li se radi o jednorednoj živoj ogradi (40-50 cm), dvorednoj (80 cm) ili višerednoj ogradi (100cm). Da bi se obezbedila pravilnost redova, poželjno je da se zategne kanap duž ivica sadnje. U zavisnosti od odabranog materijala, odnosno vrsta biljaka, rastojanje izmedju biljaka pri sadnji mogu varirati od 15,20 i 25cm. Vrste koje imaju poleglu krunu, kao što je npr. Cotonaster, sade se samo u jednom redu i to na rastojanju od 40cm. Nakon sadnje biljke se blago zagrću i obilno zalivaju. Na kraju obavljenog posla biljke treba orezati i to obicno za 1/3 do 1/2 nadzemnog dela. Pogodne vrste za živu ogradu su:

  • ligustrum
  • mahonia aquifolium
  • buxus sempervirenes
  • lonicera nitida
  • thuja plicata
  • thuja orientalis
  • cydonia japonica
  • prunus laurocerasus itd.

Orezivanje je mera nege sa kojom se počinje odmah nakon sadnje. Orezivanje se obavlja u rano proleće kao prvo, zatim krajem juna kao drugo i u avgustu treće orezivanje. Kod orezivanja se vodi računa da se gornji deo ograde uvek oreže nešto uže nego donji deo, kako bi donji deo dobijao više svetlosti.

RUŽE

Pre svake sadnje treba dobro pripremiti zemljiste. S' obzirom na činjenicu da se ruže mogu saditi i u jesen i u proleće bitno je naglasiti da se sadnja obavi na vreme, a to znači ni kasno u jesen, ni kasno u proleće. Nabavljene sadnice pre sadnje treba pripremiti. Priprema se ogleda u skraćivanju korenovih žila na 15 do 20 cm dužine. Treba znati da za deblje žile rez mora biti kos, da bi prilikom sadnje bolje nalegao na zemlju. Kod prolećne sadnje nadzemni deo se skraćuje jače tako da se na izbojcima ostavlja svega tri do četiri pupoljka. Pre same sadnje iskopaju se rupe dimenzija 40x40x40cm. Na dno jame postavlja se humka od zemlje i na nju se postavlja sadnica. Zatim se jama puni zemljom ili nekim hranljivim supstratom pri čemu treba voditi računa da spoljno mesto, odnosno mesto kalemljenja, ostane 3-5 cm ispod površine zemlje.

SETVA TRAVE

Trava se može sejati u svako doba godine, ako ima dovoljno toplote i vlage. U našim uslovima preporučuje se prolecna setva, i to što ranije tokom meseca marta i aprila. Na manjim površinama seme trave razbacamo ručno i odmah pristupimo grabuljanju, da bi seme došlo u dodir sa zemljom. Posle setve površinu povaljamo metalnim valjkom, a na manjim površinama može se pogaziti površina preko drvene daske. Na povaljanoj površini trava bolje niče, a nicanje je brže i ujednačenije. Sledeće što treba uraditi je zalivanje. Zalivanje se izvodi sto manjim mlazom vode, odnosno natapanjem da se ne bi poremetio raspored zasejanog semena. U povoljnim uslovima vlage trava niče, zavisno od vrste, u roku od 8-15 dana, a formiraju zeleni pokrivač 30-40 dana posle setve.

NEGA TRAVNJAKA

U najvažnije mere spadaju kosidba, đubrenje, grabuljanje i čišćenje, navodnjavanje, aeracija i zastita od korova. Pre kosidbe treba pokupiti lišće i otpatke grabuljama, jer se njima trava podiže radi lakšeg košenja. Đubrenje pospešuje obrazovanje dobrog busena i travnjak dobija lepu zelenu boju i postaje otporniji na bolesti i sušu. Zalivanje je neophodno u sušnom periodu inače trava požuti. Najbolje je zalivati u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima kada sunce nije toliko jako. Aeracija se moze izvesti običnim vilama ubadanjem u zemlju čime se korenu trave omogućava prisustvo svežeg vazduha, vode i đubriva. Najčešći problem predstavljaju koreni koje možemo odstraniti mehanički ili pomocu herbicida.

UREĐENJE DVORIŠTA

Finansijske mogućnosti prvenstveno utiču na izbor i način uređenja. Uspehu projekta uređenja vrta doprinose dobar ukus, skladnost, proporcije i bez obzira na elemente koji se koriste za njegovu realizaciju. Kompozicija vrta stilski treba da bude usklađena sa arhitekturom zgrade, sredinom u kojoj se nalazi i da ističe postojeće prirodne elemente. Ukoliko se odlučite na uređenje vrta treba da obratite pažnju na dva bitna detalja: vrtne arhitekture (kapije, ograde, staze) i ozelenjavanje. Na početku se moraju izvršiti zemljani i građevinski radovi. U nekim slučajevima treba ispoštovati položaj terena ili ga treba izmeniti da bi vrt dobio nov izgled. Treba znati da ravnim površinama odgovaraju prave staze, a neravnim nepravilne linije. Uspešno dizajnirani vrtovi pripadaju jednom od tri osnovna nacina dizajniranja: kružnim, dijagonalnim i četvrtastim motivima.

SADNJA ČETINARA

Pre sadnje, biljke treba rasporediti na željeno mesto, posebno ako se radi o gruboj sadnji. Prilikom raspoređivanja sadnica voditi računa o broju, tako da se za formiranje manjih grupa uvek ide na neparan broj 3,5,7... kako bi se dobio što bolji vizuelni efekat. Izabrane sadnice moraju biti zdrave I lepo razvijene. Po završenom raspoređivanju pristupa se kopanju jama čija veličina treba da bude 75-80cm. Treba znati da jama mora biti 20cm dublja od vrha busena biljke, zemlja kojom zatrpavamo biljku treba biti rastresita sa dodatkom nekog od organskih đubriva. Po završenoj sadnji biljke treba dobro zaliti što je obično 25-30 litara vode po biljci. Pored zalivanja u toku vegetacije treba primenjivati i ostale agrotehničke mere kao što su obrada zemljišta oko biljaka, uklanjanje korova, đubrenje i zaštita stabala od štetočina i bolesti.

ZIMSKA ZAŠTITA

Zimsko sunce je uzrok velikih temperaturnih razlika i napetosti, od koje stradaju stabla, koja su tokom noći več prilično ohlađena. Tada kora može početi da puca. Zato na stabla ukrasnog drveća naslonite daske ili uvijte jutu oko njih.

Takođe, biljku uvežite kanapima koji neće oštetiti biljku, kako ne bi došlo do deformacije i lomljenja grana usled težine snega. Vezivanje započeti od vrha spiralno prema dole.